Kontaktne fasade - Demit

Kontaktne fasade su najčešći tip među različitim sistemima toplotne zaštite, gde je izolacija pričvršćena direktno na zid objekta sa spoljne strane.

Fasadni termoizolacioni sistemi se izvode kako na objektima novogradnje, tako i na postojećim objektima. Oblagnje fasadnih površina ovim sistemom dozvoljeno je na svim horizontalnim i površinama pod uglom na kojima nije predviđeno zadržavanje vode. Ove vrste fasada nisu konstruktive i ne doprinose stabilnosti zidova na koje se postavljaju, već samo mogu da doprinesu trajnosti zida, obezbeđujući zaštitu od uticaja atmosferilija (kiše, snega, vetra…), a na prvom mestu obezbeđujući dobru termičku izolaciju objekta.

U primeni ove vrste fasadnog termoizolacionog sistema najčešće se upotrebljava stiropor kao izolacioni materijl (demit fasade), a u zavisnosti od potreba objekta odnosno od uslova koje treba da zadovolji termo izolacioni sistem (termičkih i ptotivpožarnih) još se mogu upotrebljavati, stirodur, neopor ili tvdro presovana kamena vuna.

Stiropor.jpgStiropor – čine ćelije polistirena koje su spojene u međusobno homogenu strukturu tankih, vazduhom ispunjenih šupljina. U Jednom m3 stiropora ima prosečno 98% vazduha I 4-6 miliona zatvorenih ćelija,  što ga čini izvaredno lakim materijalom, a ujedno odličnim termičkim izolatorom .Stiropor veoma malo propušta vodenu paru bez stvaranja kondenza I ne propušta vodu pa se samim tim unutar zidova ne stvaraju plesni. S povećanjem gustine stiropora raste i otpor difuzije vodene pare.

Stiropor je rešenje koje se primenjuje na manjim objektima i ima pristupačnu cenu u odnosu na druge vrste fasada, a činjenica da je jedini plastični materijal koji može u potpunosti da se reciklira čini ga ekološki poželjnim materijalom.

stirodur.jpgStirodur - karakteriše veoma velika gustina, što je garant postojanosti i trajnosti. Ploče stirodura su izuzetan toplotni izolator, nisu osetljive na vlagu i veoma dobro podnose opterećenje. Otpornost na klimatske uslove je zagarantovana visokom postojanošću pri zaleđivanju i otapanju, tako da ni ekstremna vlažnost ne predstavlja problem za ove izolacione ploče. Površina ploča može da bude glatka ili reljefna, u zavisnosti od namene. Stirodur izolacione ploče imaju i funkciju parne brane, pa ih stoga treba stavljati na građevinske elemente od betona – temeljne i unutrašnje zidove, a njihova čvrstina je prednost i prilikom izolacije ravnih krovova i terasa, i podova uopšte.

Neopor.jpgNeoporkao I stiropora se proizvodi od ekspandiranog polistirena samo što se dadaju ugljena vlakana. Izoluje pomoću vazduha, ali mu ugljena vlakna daju do 20% viši kvalitet i manje gubitke toplotne energije. Korišćenjem ugljenih vlakan prilikom izrade neopor se svrstava u samogasivi material, pa se za razliku od stiropora sve više preporučuje prilikom izrade kontaktnih fasada, kako bi zadovolji sve strožijeprotiv požarne standard. Preporučuje se prilikom postavljanja na zidove od opeke, šupljih, punih i siporeks blokova.

Kamena vuna 1.jpgKamena vuna - Postupak proizvodnje kamene vune sličan je situaciji koja se događa prilikom  erupcije vulkana. Tokom proizvodnjese  vulkanske stene, na primjer dijabaz i reciklirani materijal obrađuju na temperaturi od 1500 °C a zatim se od njih u posebnom uređaju formiraju vlakna.

Kamena vuna 2.jpgFinalni proizvod - kamena vuna – kombinuje mehaničke osobine kamena (čvrstoću, visoku tačku  paljenja) s osobinama koje posjeduje vuna (fleksibilnost, toplotnu i zvučnu izolaciju). 
Kamena vuna pored odličnih termičkih svojstava izvrsno štiti od buke. Zahvaljujući njenoj poroznoj strukturi ona je u stanju apsorgovati  sve dolazne zvučne talase. Ugradnjom kamene vune u objekt zvučnu izolaciju moguće pojačati za više od polovine i na taj način efektivno zaštititi stanare od neprijatnih  zvukova i buke spolja. Sve je prisutnija u svesti mnogih vlasnika objekata činjenica da kamena vuna ne služi samo kao zvučni i toplinski izolator nego da efikasno štiti i od požara.

Kritična tačka paljenja kod kamene vune nalazi se vrlo visoko iznad 1000 °C. Na ovaj način kamena vuna štiti građevinsku konstrukciju, kao i materijale od kojih je objekt izgrađen a time sprečava dalje širenje požara.

Faze izvođenja (kod svih sistema su manje ili više slični) :

  • Pre početka izvodjenja radova sve fasadne površine se prethodno operu – otpraše, kako bi se obezbedila bolja prionljivost materijala. (u koliko se kontaktne fasade izvode na postojećim – starim objektima, obavezno se prekontroliše čvrstoća materijala na koji će se lepiti fasada, u koliko ima trošnih delova istih, oni se obavezno saniraju pre početka izvođenja termo izolacionih fasadnih sistema)
  • Postavljanje početnog aluminijumskog profila, čiji tip I vrsta zavise od sistema koji se izvodi na fasadi. Ovaj profil služi da obezbedi čvrsti završetak fasade odnosno da zaštiti donju ivicu ploče i omogući naleganje izolacionog materijala u horizontalnoj ravni, kao I da obezbedi okapavanje vode.
  • Nanošenje lepka za lepljenje na ploče termoizolacionog sistema – u zavisnosti od vrste sistema koji se izvodi (stiropor, stirodur, kamena vuna…), lepak se na ploče postavlja linijski po obimu, tačkasto po ivicama ploče I u sredini, kao i rebrastom gletericom u punoj povrpini ploče kada je podloga na koju se lepi apsolutno ravna. Bez obzira koja vrsta kontakne fasade se izvodi pravilo je da se na ploču nesme staviti lepka manje od 40% površine ploče.
  • Lepljenje ploča termoizolacionog sitema za osnovnu konstrukciju - se polažu jedna do druge pritiskanjem ploče na prethodno zalepljenu ploču. Naredni red se postavlja smaknuto u odnosu na prethodni za polovinu dužine ploče.
  • Pričvršćivanje ploča kontaktnih fasada – se vrši ankerisanjem tiplovima, vrstu i dužinu tipla treba odrediti prema vrsti podloge, izboru termoizolacionog sistema (u svemu prema preporukama proizvođača tiplova).
  • Postavljanje ugaonih profila se vrši nposredno po početka utapanja staklene mrežice u lepak, koja se utapa u I sloj lepka koji se ravnomerno nanosi na površinu ploča, prilikom utapanja-utiskivanja staklene mrežice voditi računa da se mrežica izvede sa obaveznim preklopom od minium 10cm. Zatim se nanosi drugi sloj lepka, a po potrebi I treći.
  • Priprema podloge za završni sloj – pre pristupanju nanošenja završnog sloja, podlogu treba vizuelno prekontrolisati, u koliko ima potrebe izvršiti prethodna šmirglanja (ručno ili mašinski),a zatim izvršiti nanošenje odgovarajuće podloge za izvodjenje završng sloja,  (vrst podloge zavisi od izbora – vrste materija koji će se izvesti u završnom sloju)
  • Izrada završnog sloja fasade  – Na osušenu podlogu, prema uputstvu proizvođača, nanosimo završni sloj fasade – dekorativne maltere. Vrsta, boja I struktura dekorativnog maltera treba da bude definisana projektnom dokumentacijom.

Na tržištu danas imamo veliku lepezu proizvođača i vrsta dekorativnih maltera koji po sastavu mogu biti: mineralni, akrlini, silikatni, silikonski, ksiloksanski.

Ovi malteri mogu biti i različitih granulacija od 1-2,5 mm,
Po načinu nanošeja (vrsti završne obrade) mogu biti: zagladjeni, zaribani (rajbovani), sa izvlačenjem horizontalnih I vertikalnih šara, mogu da oponašaju strukturu pikovanog vštačkog kamena, imitiraju prani kulije (kulir plast), a ne tako često koriste se i tehnike nekih od renomiranih svetskih proizvođača kao što je OIKOS – Travertino Romano

Kontaktne fasade - Demit