Fasade od veštačkog kamena

Sam naziv odvraća klijentelu i osobe koje su van gradjevinske struke, da se radi o fasadnim oblogama koji nisu prirodna tvorevina.

Veštački kamen je cementni malter sačinjen na licu mesta po zamisli arhitekte ili investitora. Sam po sebi je prirodni materijal – malter dobijen mesanjem belog ili sivog cementa, sa odredjenim procentom mlevenog kamena, i to: kameno brašno ili filer, kameni griz i separisani drobljeni kamen tzv. jedinica, krupnoće zrna 4-8mm.

Kao fasadni malter pokazao se izvaredno za područja centralne i južne evrope gde se temperaturne razlike kreću od -30 oC do +40oC. I ako nespada u fleksibilne konstrukcije, procenat širenja i skupljanja je minimalan, tako da obezbeđuje postojanost  koja se jedino kod ovog materijala može potvrditi kroz primere poznatih starih objekata iz perioda pose 1910.g.

Usled zaprljanosti, uticajem okoline i atmosverilije moguće je vrlo uspešno izvršiti pranje vodom kvarcnim peskom sa kontrolisanim pritiskom, mašinama za pranje.

Kod izrade potrebno je voditi računa da se radovi ne izvode na temperaturama ispod +5oC i preko +30 oC (na ovako visokim temperaturama obavezno je održavanje vlažnosti umerenim kvašenjem, u periodu do 7 dana od dana nanošenja.

U izboru kamenih agregata došlo je do pomaka, pa se pored ranije korišćenih peščara i krečnjaka mogu upotrebiti i frakcije mlevenog granita. Ne često, moguće je izvesti malter učešćem krupnijih  frakcija (4-8mm) koje su iz porodice plemenitih krečnjaka ili granita (oniks, bazalt, bacit, dijabazalt). Delimično učešće ovakvih materijala obezbedjuje lepšu dekoraciju površine, gde bi jačim izvorima svetlosti dovelo do svetlucanja silikata koji su prisutni u mešavini.

Ne preporučuje se dodavanje oksidnih boja koje svojim učešćem direktno smanjuju čvrstoću na pritisak koja treba da iznosi 45kg/cm2. Takodje ne preporučuje se dodavanje  aditiva protiv smrzavanja.

Uz izvodjenje fasaderskih radova na zidnim površinama pored osnovne fasade moguće je izvesti sve elemente dekorativne plastike: Timpanoni, brisoleji, kanelure, šembrane, vence, stubove sa kapitelima, pilasteri, razne vrste ornamenata, konzola, skulptura i aplikacija. U zavisnosti od složenosti isti se izvode na licu mesta ili radionično, sa kasnijom montažom na objekat.

Metodologija izrade veštačkog kamena:

  • Prethodno se očiste sve spojnice od maltera do dubije od 1-2cm (obično klamfom) i betonski delovi dobro ohrapave, a onda pred samo nanošenje podloge dobro operu vodom i isprskaju cementnim mlekom. Preko ovako pripremljene podloge nanosi se podloga od cementnog maltera razmere 1:3 spravljenog od prosejanog šljunka u sloju debljine 1,50-2,00cm. Kada se ovaj sloj malo prosuši i izbrazda nansi se mešavina veštačkog kamena u sloju od 1,50-3,00 cm, a po potrebi i više, što zavisi od završne obrade veštačkog kamena. Kada se ovaj poslednji sloj prosuši vrši se glačanje.
  • Pošto se ovako završen veštački kamen dovoljno osuši i stvrdne (u vremenu od 5-7 dana), vrši sedefinitivna površinska obrada (GN 421, 207) na jedan od sledećih nčina.
  • Ozrnjavanje (štokovanje) pomoću čekića (pikamera) čije su obe strane unakrsno izrezane i obrazuju sitne kupaste vrhove (nalik na tučak za meso)
  • Brazdanje (šariranje) vrši se pomoću dletskog klina  po celoj površini kamena ili samo oko urezanih spojnica, može biti izvedeno krupnije ili sitnije u vidu neravnih kanelura. (ova pozicija se izvodila kako bi se smnjila pojava mrežastih pukotina – harisa, koje nisu konstruktivne, koje se javljaju poput paukovemreže, na glatkim površinama zagladjenog dela veštačkog kamena, na žalost ova tehnika se u poslednjem period vrlo retko primenjuje)
  • Okljucavanje (pikovanje) izvodi se dvozubim čekićem (u novije vreme čekićem sa jednim zubom izradjenim od vidije) tako da se dobiju krupono ohtapavljene površine.
  • Bunjasta obrada ili bosiranje može se izvesti samo kada se nabaca deblji sloj veštačkog kamena  (4-5cm) i vrši se klinom i čekićem tako da se dobije izgled ugradjenog lomljenog kamena sa obradjenim ivicama. Ivice mogu biti obradjene brazdanjem ored spojnica.
  • Brušenje – šlajfovanje, daje kamenu potpuno ravne površine, bez plastike i imitacije granita i peščara, a redje se primenjuje kod imitacije veštačkog travertina.
  • Kulir površine, tj. Prane površine postižu se ispiranjem cementa do dubine 2-3mm, izmedju kamenih zrnaca. Ova operacija se mora obaviti pre nego što kamen veže. Umesto mlevenog kamena dobija se lepši efekat ako se upotrebe mali obluci šljunka.

Uzorci površinske obrade kamena:

Pikovanje krupnije belo
Pikovanje sitnije, belo sa crnim
Štokovna fasada
Štokovna fasada beli kamen